Gušteri i kornjače imaju "ličnost"

[wazzup]

Već neko vreme mislim da gušteri, kao i mi ljudi, mogu imati "ličnost"; pod tim podrazumevam da im nekad može biti dosadno pa na primer hoće da se prošetaju van terarijuma, mogu da vole ili da ne vole neku hranu, da nešto vole ili ne vole ... Da li mislite da ovo može biti tačno?

Takvo ponašanje sam primetio kod svog leopard gekona Gabrijela, koji noću grebe po staklu, ja ga malo pustim da malo hoda po rukama i po krevetu, a zatim ga vratim u terarijum i on se smiri. Takođe ga uopšte ne prisiljavam da mi se popne na ruku, već on to sam uradi, kao da zna da ga vodim u šetnju .

Nekako je naučio ili sam ga ja navikao na to da kada par puta čuknem po staklu terarijuma, on svaki put izleti i nekako zna da ću mu dati da jede i tako svaki drugi-treći dan, dok malo nije proredio obroke.

Potpuno preslikano ponašanje ima i moja crvenouha kornjača Sebastijan, sem što on više od svega voli da jede piletinu i ribu, jako je izbirljiv.

[borotasinisa]

Ako pod uslovljenim ponasanjima podrazumevas ''licnost'' onda naravno. To su sve uslovljeni oblici ponasanja osim dosade o kojoj nema smisla pricati. Ima ovde strucnijih ljudi koji ce objasniti detaljnije...

[stsasa]

Neki vid specifičnog ponašanja svake jedinke postoji, pa ako to podrazumevaš pod lišnošću onda da... Mislim da je malo kičmenjaka koji se ponašaju kao jedan. Iskreno ja sam se par puta iznenadio ponašanjem nekih mojih guštera.