Čija je ovo koža?

[terarista]

Sređivao sam neku gomilu slika sa prošlogodišnjih izleta, pa sam našao nešto zanimljivo. U pitanju je svlak jedne domaće zmije - ko može da pogodi koje, i na osnovu čega?


.

.

.

.

[nenad]

Eskulapov smuk, ili stepski. Glatka krljušt pokazuje da nisu u pitanju Natrixi, a vipera definitino nije. Da sam imao priliku da prebrojim red dorzalnih krljušti rekao bih tačnije koji je od ova dva u pitanju.

[terarista]

Eskulapov smuk, ili stepski. Glatka krljušt pokazuje da nisu u pitanju Natrixi, a vipera definitino nije. Da sam imao priliku da prebrojim red dorzalnih krljušti rekao bih tačnije koji je od ova dva u pitanju.

Haha user nenad se ne važi, on uglavnom sve zna

Jeste, u pitanju je 99% longissimus, koga doduše nisam video taj put, ali skoro redovno ih viđam u toj zoni. Zanimljiv je tamniji deo svlaka, tj. uzdužna pruga po kojoj isto može da se predpostavi (kao dodatna informacija, a ne osnovna) da se radi o eskulapovom smuku.

Na žalost, svlakovi se retko u prirodi ne nalaze u jednom komadu (moje skromno iskustvo), pa je brojanje otežano.

Eh sad, ako ih je neko ima sliku celog svlaka, bilo bi super da je okači (ja nisam našao nikad kožu iz jednog dela).

[nenad]

Ako naiđeš na svež svlak, možeš da nađeš ceo A ne treba ti ceo da bi prebrojao koliko krljušti ima u jednom redu, jer ne brojiš broj krljušti u koloni, nego u redu. Dovoljan ti je samo komadić, čak i manji od ovog što si ti našao Eskulapov smuk ima 23 krljušti oko tela, a stepski 19. Po tome lako razlikuješ koja je od ove dve zmije, ako nađeš svlak.

Ako naiđeš na deo kože sa glave, onda možeš isto lako da utvrdiš šta je u pitanju. Recimo longissimus nema subocularnu pločicu, dok caspius ima

[terarista]

Ako naiđeš na svež svlak, možeš da nađeš ceo A ne treba ti ceo da bi prebrojao red krljušti, jer ne brojiš kolonu, nego red. Dovoljan ti je samo komadić, čak i manji od ovog što si ti našao

Uh, ovo mi nikada nije palo na pamet, odlična "fora". Ja bih uvek brojao ventralne (navika jer je kod boa to jedan od načina da se inicijalno odredi podvrsta, osim ako ne dobiješ broj koji spada u od-do opseg dve podvrste ).

Hvala za hint, od sada na terene nosim i "brojke" u glavi!

P.S. Sad sam pogledao Schulz-a (Monograph...), lepo ima i nacrtano, samo neko treba i da zapamti, a ne kao ja da gleda a ne vidi.

[nenad]

Možeš i preko ventralnih da utvrdiš koji je smuk od ova dva u pitanju, pod uslovom da imaš ceo svlak. Jednostavno je za pamećenje. Ako ima manje od 211, onda je caspius. Ako ima više od 211, onda je longissimus. Ako ima 211, onda je oba Tu se preklapaju. Ali, teško da ćeš naći ceo svlak, kao što već rekosmo.
U svakom slučaju, ovo sa prebrojavanjem koliko ima dorzalnih u redu, je mnogo jednostavnije. Longissimus ima 23, u retkim slučajevima 21 pločicu, a caspius 19.
E, sad subcaudalne. Kod eskulapa u paru sve, odnosno svaka subcaudalna je podeljena na dve, a kod caspiusa mislim, ali nisam siguran, da nije. I to može da pomogne, ako nađeš na samo svlak sa repa.

Zabuna može da nastane ako nađeš svlak Coronelle. Ona ima glatku krljušt isto, i 19 krljušti oko tela, retko 17 i 21. Kod nje bi trebalo da su subcaudalne sve prepolovljene, ako se dobro sećam. Ali one su obično manje, i moguće da na njihovom svlaku ostane bledi patern šara, pa ih to odaje.

[terarista]

Možeš i preko ventralnih da utvrdiš koji je smuk od ova dva u pitanju, pod uslovom da imaš ceo svlak. Jednostavno je za pamećenje. Ako ima manje od 211, onda je caspius. Ako ima više od 211, onda je longissimus. Ako ima 211, onda je oba Tu se preklapaju. Ali, teško da ćeš naći ceo svlak, kao što već rekosmo.

U svakom slučaju, ovo sa prebrojavanjem koliko ima dorzalnih u redu, je mnogo jednostavnije. Longissimus ima 23, u retkim slučajevima 21 pločicu, a caspius 19.

E, sad subcaudalne. Kod eskulapa u paru sve, odnosno svaka subcaudalna je podeljena na dve, a kod caspiusa mislim, ali nisam siguran, da nije. I to može da pomogne, ako nađeš na samo svlak sa repa.

Ovo je jako zanimljiv podatak. Ja upravo gledam Schultz-a i tu piše ovako:
ventrals: 212-248 ili 204-228 ssp
subcaudals: 62-91
anal plate divided

e sad treba utvrditi da li je moj ili tvoj izvor brojao pomalo pripit
mada, rekosmo da ćemo teško naći ceo svlak pa nije ni ovo sve toliko bitno koliko je bitno ko je bio pijan

Zabuna može da nastane ako nađeš svlak Coronelle. Ona ima glatku krljušt isto, i 19 krljušti oko tela, retko 17 i 21. Kod nje bi trebalo da su subcaudalne sve prepolovljene, ako se dobro sećam. Ali one su obično manje, i moguće da na njihovom svlaku ostane bledi patern šara, pa ih to odaje.

Pa da, tu bi šara trebalo puno da pomogne kao i veličina.

Inače, brojanje leđnih krljušti je odlična ideja. Sada razmišljam, slično bi možda moglo da se izvede i sa brojanjem krljušti glave, ukoliko je koža dovoljno cela.

P.S. Za stepskog i ja imam podatak o 19 (ređe 17).

[nenad]

Ovi podaci koje si naveo se odnose na longissimusa pretpostavljam. Čudi me da je ispod 211. Možda si u pravu, a moguće i da je knjiga zastarela, pa da se odnose na neku vrstu sličnu longissimusu, koja je ranije bila svrstavana u podvrstu longissimusa. U staroj literaturi naćićeš uvek da je caspius bio podvrsta gemonensisa. Ja sam čitao u nekoj knjizi da je jedina razlika između caspiusa i C. gemonensis gemonensisa, u veličini i boji Kasnije je otkriveno da su u pitanju dve različite vrste, a onda i dva različita roda, pa je sad caspius u rodu Dolichophis, a gemonensis u rodu Hierophis. Možda je to i ovde slučaj, ali ne mora da znači.

A kod glave ne moraš ništa da brojiš. Samo baciš pogled na to da li ima subocularne. To je mala pločica ispod oka, a iznad labialnih.

Zamenis longissimus - nema subocularnu, vidi se na slici da ispod oka odmah idu labialne (usnene) pločice.


Dolichophis caspius - ima malu subocularnu, odmah ispod oka, a iznad labialnih.

[terarista]

Ovi podaci koje si naveo se odnose na longissimusa pretpostavljam. Čudi me da je ispod 211. Možda si u pravu, a moguće i da je knjiga zastarela, pa da se odnose na neku vrstu sličnu longissimusu, koja je ranije bila svrstavana u podvrstu longissimusa. U staroj literaturi naćićeš uvek da je caspius bio podvrsta gemonensisa. Ja sam čitao u nekoj knjizi da je jedina razlika između caspiusa i C. gemonensis gemonensisa, u veličini i boji Kasnije je otkriveno da su u pitanju dve različite vrste, a onda i dva različita roda, pa je sad caspius u rodu Dolichophis, a gemonensis u rodu Hierophis. Možda je to i ovde slučaj, ali ne mora da znači.

U pitanju je knjiga "A monograph of the colubrid snakes of the genus Elaphe Fitzinger" iz 1996. ako se ne varam. Reč je o jednoj o najboljih knjiga što se tiče roda Elaphe, prijatelj je čak zove "biblija za smukove", a i od mene idu sve preporuke. E sad, to je što se tiče teksta, a za krljušti ne znam, podatak je uzet odatle.

Kako god, metod određivanja vrste prebrojavanjem leđnih krljušti mi se čini lakšim i pouzdanijim, a za trbušne ću pokušati da pronađem još koju referencu.

A kod glave ne moraš ništa da brojiš. Samo baciš pogled na to da li ima subocularne. To je mala pločica ispod oka, a iznad labialnih.

Zamenis longissimus - nema subocularnu, vidi se na slici da ispod oka odmah idu labialne (usnene) pločice.

Dolichophis caspius - ima malu subocularnu, odmah ispod oka, a iznad labialnih.

Hvala! Ni za ovu razliku nisam znao, pa zato nisam ni "razmotavao" svlak sa slika, iako je predeo glave bio prilično očuvan, jer se koža zgužvala i bila je još dovoljno elastična.

[nenad]

Ako knjiga tako kaže, onda je sigurno tako Mada, proverio sam u kolinsovom ključu, i tu piše drugačije, odnosno, onako kako sam ja rekao. Sve jedno, totalno nebitna stvar, ne moramo toliko ići u crevca. Nikad nisam prebrojavao ventralne pločice kod domaćih zmija, niti planiram Kad ima drugih, sigurnijih metoda za utvrđivanje