Gmizavci Srbije i Crne Gore - slike

Imam par pitanja:

1. Gdje se moze u CG naci Pržac (Telescopus fallax)?

2.Gdje se moze u CG naci Zmajur (Malpolon insignitus)?

3. Da li je neko od vas cuo, ili vidio (ovo malo teze), endemske vrste poskoka - poskok sa 2 roga, i poskok sa oogromnim rogom. Ovaj prvi je nastanjen na podrucju Spuza/Martinica (CG), i podjednako ga je tesko naci kao i djetelinu sa 4 lista u bastu djeteline. Ovaj drugi je nastanjen samo u Biogradskoj gori, i njega je jos teze nac. Napominjem da ima ogroman rog, i mnogo je otrovniji od poskoka obicnog. Zna li neko nesto o ovim endemima?
 
Poslednji put izmenjeno:
Na prva dva pitanja ti ne mogu odgovoriti, ali sigurno moze Nenad.
Medjutim ovo trece pitanje mi se cini zanimljivim. Poskok sa dva roga kao podvrsta sigurno ne postoji, ali vrlo je moguce da je nekad neko video neku nakazu. Kod svih zivotinja se javlja nakaznost pa kao sto se radjaju zmije sa dve glave, zmije sa dva repa, zabe sa sest ili osam nogu, moguce je da ima i poskoka sa dva roga. Pitanje mi se cini zanimljivim iz prostog razloga sto mi je i otac pricao da je vidjao poskoke sa dva roga, a cak i sa rasljastim repom.
E sad. Jedina po meni dva objasnjenja za takve stvari su:

1. nakaznost plodova (prisutna kod svih zivotinja, pa samim tim i kod zmija)
2. parenje pri kojem su muzjak i zenka spojeni pa neko ko samo to vidi na trenutak moze pomisliti da je video zmiju sa dva roga, ili dva repa

Isti je slucaj i sa ogromnim zmijama koje ljudi vidjaju. Naprimer vide dva stepska smuka kako se pare, ali u strahu im se ucini da je u pitanju jedna zmija i onda kazu bila je duga 4 metra, debela kao pivska flasa itd.

Za ovog drugog poskoka je verovatnija prica. Moguce da neka podvrsta ima veci rog, nego njeni rodjaci.
 
Slažem se sa Dendžom u potpunosti. Ja nikad tako nešto nisam viđao, čak ni na fotografijama. Jedino što sam viđao su poskoci bez roga, ali i to samo na fotografiji ;) . Veličina i položaj roga (ugao) ne zavise toliko od podvrste, različite podvrste imaju samo različit položaj i broj pločica na rogu.
Što se tiče lokaliteta za dve vrste za koje si pitao, šaljem ti pp.
 
I ja sam mislio da su price za 2 roga, ili da je neka mutacija, ali kazu da je nastao ukrstanjem neke dvije vrste, da ih stvarno ima, ali da su skoro istrebljeni. To su mi rekli ljudi koji su pricali sa nekim herpetolozima, koji znaju tacno staniste te vrste (kad dodjem kuci, napisacu tacan naziv stanista), ali ju je jako tesko naci. Kazu takodje da ima mnogo jaci otrov od obicnog poskoka. Kanim se da krenem u potragu..
 
Ne znam koje bi se dve vrste mogle ukrstiti. Ja znam za pricu o jednoj drugoj viperidi koja je zivela na prostoru Crne Gore, ali je od Drugog svetskog rata niko nikad nije nasao. U pitanju je Macrovipera lebetina schwaizeri.
 
Obe priče su prilično izmišljene, ako mene pitate. Sa kojom bi se vrstom mogao ukrstiti poskok da bi dobio dva roga, to nema nikakvog smisla. Ne treba verovati svemu što ljudi okolo pričaju o zmijama. Ustvari, ne treba verovati ničemu što ljudi okolo pričaju o zmijama, jer su praktično u 100% slučajeva izmišljene priče. Što se tiče ove druge priče o Macrovipera lebetina u CG, to je isto potpuna besmilica, mada nekad na zvaničnom spisku CG vrsta stvarno može da se nađe i ona. U pitanju je greška, kakve se povremeno dešavaju kada neko pogrešno prepozna vrstu, pa unese u bazu, ili kada primerak slučajno završi u nekoj zbirci, sa pogrešno unešenim lokalitetom. Mislim da je to drugo u pitanju u ovom slučaju. Jer u muzeju se tako desi da imaju primerak neke životinje u alkoholu, koja je samo jednom tu nađena, a te vrste nema nigde u radijusu od ko zna koliko stotina km. Tu malo nema logike. Tako je isto Typhlops davno "nađen" u HR, na nekom od ostrva, kako sam to skoro čuo, a da ga niko nikad posle nije našao. Drugim rečima, u pitanju je bila greška u unošenju lokaliteta za te primerke, ail u zvaničnoj HR listi zmija, i dalje se često navodi Typhlops, iako ne živi u Hrvatskoj. Isti je slučaj i sa Macroviperom lebetinom. Inače, vrsta koju je Dendzo pomenuo, Macrovipera schweizeri, izdvojena iz vrste Macrovipera lebetina, nastanjuje samo par južnih ostrova u Grčkoj, uključujući Milos, po kom je dobila ime - Milos vipera. Sada joj taxonomi oduzimaju status vrste i opisuju je kao podvrstu zmije Macrovipera lebetina, ali šta će tu biti opšteprihvaćeno, ostaje da vidimo. U svakom slučaju, samo mi nije jasno kako su objasnili to da je zmija sa tih par izolovanih ostrva uspela da pređe preko 1000 km i samo se tako stvori u CG, a da nigde između nije nalažena. To dovoljno govori o tome koliko je ta priča istinita i koliko je velik stručnjak herpetolog koji je i posle toliko decenija stavlja na listu.
 
Ja sam nedavno nasao taj podatak na ovoj stranici http://www.pmcg.co.me/zasticene vrste - zmije.html

I meni je malo bilo cudno, jer znam da je u pitanju podvrsta koja zivi u Grckoj. Al opet kontam mozda je bilo nekih izolovanih populacija, kao sto je naprimer slucaj sa Bitis arietans. Ima je skoro svuda u subsaharskoj Africi, ali takodje postoje i male izdvojene populacije u Maroku koji je mnogo dalje od subsaharskih zemalja. Znaci ipak je izmisljotina.
 
U pitanju je definitivno greška, tako da taj podatak da je do 40ih godina prošlog veka živela u CG, treba slobodno zaboraviti ;)
 
Nenade svaka čast za text,tek sad sam naletio na ovo,nisam pojma imao koliko vrsta bilo guštera imamo.Dosta ovih zmija ali i guštera su dosta ljepši od uobičajenih u teraristici kao hobiju.Da li neko uzgaja nešto od ovog mada sumnjam ? Te koliko od ovog vrsta ima u Bosni ili da li imamo nešto što vi nemate.pozz
 
Hvala :) Kod nas praktično niko ne uzgaja domaće vrste, a i većina onih koje žive u Srbiji su zaštićene. Većina tih vrsta guštera živi i u Bosni, a od zmija sve. U Bosni živi Iberolacerta horvathi, koje nema u SR i CG.
A, da, i gekon Tarentola mauritanica može da se nađe u Bosni, ali nastanjuje malo područje, nije široko rasprostranjen.
 
Ovaj "Tarentola mauritanica" me neodoljivo podsjeća na tokio ili ti tokay gekona :D samo što nema jake boje,inače nikad vidio nadam se da će se to promijenit :D
 
Kućni gekon može da se nađe na jugu Crne Gore, posebno je na primorju čest, a kočijev po Srbiji u gradovima. Nije rađeno neko ozbiljnije istraživanje, pa se ne zna gde je sve rasprostranjen. Ima ga u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, i ko zna gde još sve.
 
Pozdrav ekipo.
Idem danas na Lesendro (poluostrvo na Skadarskom jezeru) u potragu za poskocima. Da li je mit da ih tamo ima dosta, ili ipak istina? Jer sam razne price procitao/cuo.. Pozeljan savjet dje bi ih najvise moglo bit na tom potezu PG - Virpazar.
 
Nisam bio tamo, a imam u planu ;) Ne znam šta da ti kažem, osim tog da na tom potezu PG-Virpazar, imaš neuoporedivo interesantnije zmije, ako mene pitaš :) Ja idem večeras na Bjelasicu.
 
Pa to je stvar ukusa, meni poskok nije zanimljiv preterano, jer ga svuda po SR i CG ima, više su mi zanimljivijee mediteranske vrste, kao što su zmajur i pržac, recimo, a i ostale.
 
Back
Top