Zmije Srbije
- Započeo temu kiza
- Start date
nenad
Fanatik
E, da pojasnim malo ovo. Vrste koje si pomenula ne pripadaju potporodici Boiginae, nego Telescopus falax (to je pravi naziv ove zmije) pripada
potporodici Colubrinae, a Malpolon insignitus (nekad podvrsta vrste Malpolon monslepessulanus) je iz potporodice Psammophiinae. Inace, nije
bilo nalaza ovih vrsta u Srbiji, tako da su crnogorske. Ovo nisu bas ceste zmije, u CG su bar posebno retke, i ne nalaze se tako cesto, da nije
tako Rile i ja bismo ih vec ranije nalazili
Ceo rod Malpolon se sastoji iz tri vrste, a Dispholidus samo iz jedne, tako da nisu bas brojni predstavnici
rodovoa koje si pomenula, osim Telescopusa i Psammophisa, koji imaju po petnaestak vrsta.
A da dodam jos jednu bitnu stvar, jer je ranije Kiza napisao da je poskok najveca evropska otrovnica, ni taj podatak nije tacan, mada se cesto moze
naci u literaturi. Grcka je i dalje deo Evrope a u njoj zive Montivipera xanthina (do 120 cm) i Macrovipera lebetina (do 150 cm), i obe su otrovnije
od poskoka. Obicno ih ne pominju kao najduze evropske otrovnice zato sto nisu rasprostranjene toliko koliko poskok, ali to ne menja stvari.
potporodici Colubrinae, a Malpolon insignitus (nekad podvrsta vrste Malpolon monslepessulanus) je iz potporodice Psammophiinae. Inace, nije
bilo nalaza ovih vrsta u Srbiji, tako da su crnogorske. Ovo nisu bas ceste zmije, u CG su bar posebno retke, i ne nalaze se tako cesto, da nije
tako Rile i ja bismo ih vec ranije nalazili
Ceo rod Malpolon se sastoji iz tri vrste, a Dispholidus samo iz jedne, tako da nisu bas brojni predstavnicirodovoa koje si pomenula, osim Telescopusa i Psammophisa, koji imaju po petnaestak vrsta.
A da dodam jos jednu bitnu stvar, jer je ranije Kiza napisao da je poskok najveca evropska otrovnica, ni taj podatak nije tacan, mada se cesto moze
naci u literaturi. Grcka je i dalje deo Evrope
a u njoj zive Montivipera xanthina (do 120 cm) i Macrovipera lebetina (do 150 cm), i obe su otrovnijeod poskoka. Obicno ih ne pominju kao najduze evropske otrovnice zato sto nisu rasprostranjene toliko koliko poskok, ali to ne menja stvari.
huana
Ljubitelj egzotičnih životinja
oke...sistematiku sam napisala tako jer smo je takvu ucili na faxu (verujem da je zastarela) a i podatak da ih ima na jugu srbije je isto pisao u nasem "zvanicnom" udzbeniku....znaci problem je u nasem visoko skolstvu a ne u meni
.... a inace vise volim da se oslanjam na knjigu nego na net posto tek na netu ima svega i svasta...
.... a inace vise volim da se oslanjam na knjigu nego na net posto tek na netu ima svega i svasta...
nenad
Fanatik
Ma, nije problem u tebi, naravno, nisam hteo nikog da vredjam I ja se oslanjam na knjige, al ih nabavljam iz inostranstva, jer vidis po tom vasem udzbeniku kakve su nase. Jad i beda, gomila pogresnih informacija. Silni strucnjaci koji 50 godina nisu u stanju da napisu knjigu o herpetofauni. Uzas!
I ja se oslanjam na knjige, al ih nabavljam iz inostranstva, jer vidis po tom vasem udzbeniku kakve su nase. Jad i beda, gomila pogresnih informacija. Silni strucnjaci koji 50 godina nisu u stanju da napisu knjigu o herpetofauni. Uzas!
esdy_11192
Ljubitelj egzotičnih životinja
@huana: Pa na netu mogu da se nadju najsvezije promene u taksonomiji i na mailing listam se mogu naci vodeci evropski herpetolozi (ima i nasih "istaknutih"..
Treca vrsta Viperida koja se u Srbiji moze videti je tzv. planinska sarka, tj. Sargan ili Vipera arsinii. Vrlo je retka, i moze se videti samo na podruciju Kosova. Kako se radi o vrsti koja obitava na vecim visinama nalazi se na Sar planini i Prokletijama.
Sargan
Vipera ursinii
Familija: Viperidae (podfamilija: Viperinae)
Druga imena:
Planinska sarka, Orsini’s viper (Eng.)
Duzina: Odrasli primerci su do 50 cm, a vrlo retko 60 cm. Ovo je najmanja evropska viperida. Zenke su duze od muzjaka.
Izgled: Mala zmija. Glava joj je uska, zasiljena njuska i nije podignuta na gore. Na glavi ima vece plocice, male tamne tackice i jedan ili dva V izraza tamnijih krljusti. Cesto su krljusti kratke i vidi se koza ispod. Zenice oka su uspravne. Boja joj je sivkasta, bledo smedja ili zuckasta. Ima tamnu cik-cak saru na ledjima, koja moze biti izlomljena u pege. Sara je najcesce oivicena crnom bojom. Bokovi su joj tamni. Boja na stomaku je crna, bela ili tamno siva. Nekada moze biti i roze sa pegama ili bez njih. Moguci su melanisticki oblici, potpuno crni.
Scale count: 19 (retko 20-21) red, izrazito ispupcenih krljusti na ledjima, a manje sa strane. Na stomaku 120-135 kod muzjaka i 125-142 kod zenke. Anal je iz jednog dela, podrepnih ima 30-37 kod muzjaka i 20-28 kod zenke. 6-10 krljusti oko oka, supraokular je dobro razvijen, obicno je gornji preokularni u kontaktu sa nasalom. Nasal je iz jednog dela. Jedna serija krljusti je izmedju oka i gornjeg labiala. Gornjih labilanih je 6-9, obicno 7-8. Temporalni su glatki.
Staniste: Prvi put je otrkivena u Italiji, a potom i u Alpima u Austriji i Francuskoj. Nadjena je takodje u Madjarskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj gori. Ovo je planinska vrsta i srece se na visinama preko 1000 mnv. Voli suve terene, livade, pasnjake. Nema je na istom terenu gde ima sarke (V. berus). Tamo gde ima sarke, ona je na vlaznijim terenima, dok sargan naseljava suvlje. U Srbiji se moze naci jedino na Kosovu i to na Sar planini i Prokletijama.
Ponasanje: Aktivna je od maja do septembra. Tokom zime povlaci se u hibernaciju, koja s obzirom da je najvise ima na planinama, usled hladnije klime, pocinje ranije i zavrsava se kasnije nego kod ostalih vrsta. Ponasa se slicno ostalim nasim viperidama. Sporo se krece, najcesce se vidi kako se sklupcana sunca prikupljajuci toplotu. Plen lovi iz zasede. Razlika u odnosu na ostale viperide je da ona najcesce plen hvata i guta zivog bez upotrebe otrova, koji poseduje. Najvise se hrani gusterima. Penje se i na nize rastinje. Takodje, jako je mirna i skoro nikada ne ujeda. Ako se uhvati sikce i pravi se da ce da ujede, ali sa zatvorenim ustima. Ujeda samo ako je ozbiljno ugrozena ili povredjena.
Ishrana: Gusteri, skakavci, insekti, manji glodari.
Razmnozavanje: Slicno kao i kod ostalih nasih viperida. U prolece, nakon, hibernacije se pare. Viviparna je i u julu-avgustu radja zive malde. Mladje zenke radjaju 6-8 mladih, dok starije od 8-11. Bebe su duge 12-15 cm. i rastu jako brzo vec u prvoj nedelji zivota, cak i ako ne uzimaju hranu. To je verovatno posledica istezanja, a ne rasta.
Takodje, podvrsta V. u. macrops radja 2-5 malih, a V. u. rakosiensis u proseku 11. Jedna velika zenka je u Austriji rodila cak 22 mladunca.
Podvrste: Postoje Vipera ursinii rakosiensis koja predstavlja istu zmiju, ali ne zivi u planinama. Ima je u stepama, na suvim livadama. Tu je jos i V. u. macrops. Obe ove vrste ne zive u Srbiji.
Neprijatelji: Ptice grabljivice, druge zmije.
Opasnost po coveka: Ona je Viperida i poseduje otrov. Medjutim, temperament joj je vrlo miran. Treba da bude vrlo isprovocirana da bi ujela. Sam otrov je slabiji nego kod ostalih evropskih ljutica. Ujed izaziva bol i oticanje. Kod osetljivih ljudi moze se javiti i mucnina i povracanje. Obicno je oporavak brz i nisu zabelezeni smrtni slucajevi. Ipak u slucaju ujeda treba biti oprezan i preduzeti mere prve pomoci, jer se radi o Viperidi.
Sargan
Vipera ursinii
Familija: Viperidae (podfamilija: Viperinae)
Druga imena:
Planinska sarka, Orsini’s viper (Eng.)
Duzina: Odrasli primerci su do 50 cm, a vrlo retko 60 cm. Ovo je najmanja evropska viperida. Zenke su duze od muzjaka.
Izgled: Mala zmija. Glava joj je uska, zasiljena njuska i nije podignuta na gore. Na glavi ima vece plocice, male tamne tackice i jedan ili dva V izraza tamnijih krljusti. Cesto su krljusti kratke i vidi se koza ispod. Zenice oka su uspravne. Boja joj je sivkasta, bledo smedja ili zuckasta. Ima tamnu cik-cak saru na ledjima, koja moze biti izlomljena u pege. Sara je najcesce oivicena crnom bojom. Bokovi su joj tamni. Boja na stomaku je crna, bela ili tamno siva. Nekada moze biti i roze sa pegama ili bez njih. Moguci su melanisticki oblici, potpuno crni.
Scale count: 19 (retko 20-21) red, izrazito ispupcenih krljusti na ledjima, a manje sa strane. Na stomaku 120-135 kod muzjaka i 125-142 kod zenke. Anal je iz jednog dela, podrepnih ima 30-37 kod muzjaka i 20-28 kod zenke. 6-10 krljusti oko oka, supraokular je dobro razvijen, obicno je gornji preokularni u kontaktu sa nasalom. Nasal je iz jednog dela. Jedna serija krljusti je izmedju oka i gornjeg labiala. Gornjih labilanih je 6-9, obicno 7-8. Temporalni su glatki.
Staniste: Prvi put je otrkivena u Italiji, a potom i u Alpima u Austriji i Francuskoj. Nadjena je takodje u Madjarskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj gori. Ovo je planinska vrsta i srece se na visinama preko 1000 mnv. Voli suve terene, livade, pasnjake. Nema je na istom terenu gde ima sarke (V. berus). Tamo gde ima sarke, ona je na vlaznijim terenima, dok sargan naseljava suvlje. U Srbiji se moze naci jedino na Kosovu i to na Sar planini i Prokletijama.
Ponasanje: Aktivna je od maja do septembra. Tokom zime povlaci se u hibernaciju, koja s obzirom da je najvise ima na planinama, usled hladnije klime, pocinje ranije i zavrsava se kasnije nego kod ostalih vrsta. Ponasa se slicno ostalim nasim viperidama. Sporo se krece, najcesce se vidi kako se sklupcana sunca prikupljajuci toplotu. Plen lovi iz zasede. Razlika u odnosu na ostale viperide je da ona najcesce plen hvata i guta zivog bez upotrebe otrova, koji poseduje. Najvise se hrani gusterima. Penje se i na nize rastinje. Takodje, jako je mirna i skoro nikada ne ujeda. Ako se uhvati sikce i pravi se da ce da ujede, ali sa zatvorenim ustima. Ujeda samo ako je ozbiljno ugrozena ili povredjena.
Ishrana: Gusteri, skakavci, insekti, manji glodari.
Razmnozavanje: Slicno kao i kod ostalih nasih viperida. U prolece, nakon, hibernacije se pare. Viviparna je i u julu-avgustu radja zive malde. Mladje zenke radjaju 6-8 mladih, dok starije od 8-11. Bebe su duge 12-15 cm. i rastu jako brzo vec u prvoj nedelji zivota, cak i ako ne uzimaju hranu. To je verovatno posledica istezanja, a ne rasta.
Takodje, podvrsta V. u. macrops radja 2-5 malih, a V. u. rakosiensis u proseku 11. Jedna velika zenka je u Austriji rodila cak 22 mladunca.
Podvrste: Postoje Vipera ursinii rakosiensis koja predstavlja istu zmiju, ali ne zivi u planinama. Ima je u stepama, na suvim livadama. Tu je jos i V. u. macrops. Obe ove vrste ne zive u Srbiji.
Neprijatelji: Ptice grabljivice, druge zmije.
Opasnost po coveka: Ona je Viperida i poseduje otrov. Medjutim, temperament joj je vrlo miran. Treba da bude vrlo isprovocirana da bi ujela. Sam otrov je slabiji nego kod ostalih evropskih ljutica. Ujed izaziva bol i oticanje. Kod osetljivih ljudi moze se javiti i mucnina i povracanje. Obicno je oporavak brz i nisu zabelezeni smrtni slucajevi. Ipak u slucaju ujeda treba biti oprezan i preduzeti mere prve pomoci, jer se radi o Viperidi.
Do sada smo opisali nase tri Viperide.
Na pocetku je receno da osim njih u Srbiji se mogu naci i Kolubride.
Familija Colubridae
Kolubride su najbrojnija porodica zmija na svetu. Ima ih na svim kontinentima osim Antarktika i pojedinih ostrva. Smatra se da cak 70 % svih vrsta na svetu pripada Kolubridama (prema nekim izvorima procenat se krece cak 80-85%). Uostalom, naziv familije potice od Latinske reci “Coluber”, sto u prevodu znaci zmija.
S obzirom na ogroman broj vrsta u svetu tesko je dati zajednicke osobine ove familije. Zmije koje pripadaju Kolubridama se mogu podeliti u cetiri kategorije u zavisnosti od ponasanja, tj. mesta zivljenja: Fossorial (zive pod zemljom), Terrestrial (zive na zemlji), Arboreal (zive na nizem drvecu, granama i zbunju), i Aquatic (zive u vodi). U poslednju grupu spadaju tri podgrupe koje zive u slanoj vodi, stajacoj i svezoj (tekucoj).
Kolubride mogu biti oviparne i viviparne (Oviparous i Viviparous).
Vecina zmija kolubrida je neotrovna i uopste ne poseduje otrovni aparat (otrovne zube, zlezdu). One plen progone ili hvataju iz zasede, zatim stezu, dave i gutaju. Nekada cak gutaju i zivi plen.
Iako je vecina neotrovna postoje i koje imaju otrovni aparat. Recimo grupa Opisthoglyphous, “ the rear-fanged snakes”. Otrovni zubi im se nalaze u uglovima usta, pozadi, a otrov nastaje u modifikovanoj pljuvacnoj zlezdi tzv. “Duvernoy’s gland”. S obzirom na polozaj zuba mnogo redje ujedaju, pa cak i tada otrov im nije toksican kao kod Elapida ili Viperida. Izaziva bol, oticanje i stvaranje hematoma.
Medjutim, u istu grupu Kolubrida (Opisthoglyphous) spadaju i neke veoma otrovne zmije. One takodje imaju otrovne zube pozadi, ali su u stanju da ujedu i ubrizgaju veoma jak hemotoksican otrov.
Recimo, u Africi imamo: Boomslang (Dispholidys typus) i Vine snake (Thelothornis capensis). Njihov otrov je sporodelujuci, ali moze dovesti veoma lako do smrtnog ishoda.
U Kolubride spadaju i vecina zmija veoma lepih boja koje se cesto drze kao kucni ljubimci u terarijumima: Corn snake, Milk snake…
Sto se podrucija Srbije tice, sa svojih sedam vrsta brojnije su nego viperide i mnogo zastupljenije. One pripadaju podfamiliji Colubrinae i sve su neotrovnice. Zajednicke osobine bi bile: odrasli primerci su mnogo duzi od viperida, imaju duguljastu, ovalnu glavu, nemaju izrazen, uzak vrat, tj. glava postepeno prelazi u telo, na glavi sa gornje strane imaju veci broj pravilno rasporedjenih plocica, vretenaste su (nisu debele kao viperide), rep im je duzi i postepeno sve tanji, a zenice ociju su okrugle. Mnogo su zivlje i brze se krecu od viperida. Za plenom tragaju i love ga. Kada se krecu odizu telo od podloge i stvaraju sum. Obicno se brane bezanjem, ali ako se neke od njih uhvate mogu besno ujedati (Smukulja, Coronella austriaca; Stepski smuk, Dolichophis caspius). Ujedi mogu biti manje vise bolni, ali nisu opasni, osim sto treba paziti da ne dodje do infekcije rane. Neke od kolubrida (Belouska, Natrix Natrix; Ribarica, N. tesselata) se brane i ispustanjem smrdljivih izmeta, kako bi izbegle predatore.
Na pocetku je receno da osim njih u Srbiji se mogu naci i Kolubride.
Familija Colubridae
Kolubride su najbrojnija porodica zmija na svetu. Ima ih na svim kontinentima osim Antarktika i pojedinih ostrva. Smatra se da cak 70 % svih vrsta na svetu pripada Kolubridama (prema nekim izvorima procenat se krece cak 80-85%). Uostalom, naziv familije potice od Latinske reci “Coluber”, sto u prevodu znaci zmija.
S obzirom na ogroman broj vrsta u svetu tesko je dati zajednicke osobine ove familije. Zmije koje pripadaju Kolubridama se mogu podeliti u cetiri kategorije u zavisnosti od ponasanja, tj. mesta zivljenja: Fossorial (zive pod zemljom), Terrestrial (zive na zemlji), Arboreal (zive na nizem drvecu, granama i zbunju), i Aquatic (zive u vodi). U poslednju grupu spadaju tri podgrupe koje zive u slanoj vodi, stajacoj i svezoj (tekucoj).
Kolubride mogu biti oviparne i viviparne (Oviparous i Viviparous).
Vecina zmija kolubrida je neotrovna i uopste ne poseduje otrovni aparat (otrovne zube, zlezdu). One plen progone ili hvataju iz zasede, zatim stezu, dave i gutaju. Nekada cak gutaju i zivi plen.
Iako je vecina neotrovna postoje i koje imaju otrovni aparat. Recimo grupa Opisthoglyphous, “ the rear-fanged snakes”. Otrovni zubi im se nalaze u uglovima usta, pozadi, a otrov nastaje u modifikovanoj pljuvacnoj zlezdi tzv. “Duvernoy’s gland”. S obzirom na polozaj zuba mnogo redje ujedaju, pa cak i tada otrov im nije toksican kao kod Elapida ili Viperida. Izaziva bol, oticanje i stvaranje hematoma.
Medjutim, u istu grupu Kolubrida (Opisthoglyphous) spadaju i neke veoma otrovne zmije. One takodje imaju otrovne zube pozadi, ali su u stanju da ujedu i ubrizgaju veoma jak hemotoksican otrov.
Recimo, u Africi imamo: Boomslang (Dispholidys typus) i Vine snake (Thelothornis capensis). Njihov otrov je sporodelujuci, ali moze dovesti veoma lako do smrtnog ishoda.
U Kolubride spadaju i vecina zmija veoma lepih boja koje se cesto drze kao kucni ljubimci u terarijumima: Corn snake, Milk snake…
Sto se podrucija Srbije tice, sa svojih sedam vrsta brojnije su nego viperide i mnogo zastupljenije. One pripadaju podfamiliji Colubrinae i sve su neotrovnice. Zajednicke osobine bi bile: odrasli primerci su mnogo duzi od viperida, imaju duguljastu, ovalnu glavu, nemaju izrazen, uzak vrat, tj. glava postepeno prelazi u telo, na glavi sa gornje strane imaju veci broj pravilno rasporedjenih plocica, vretenaste su (nisu debele kao viperide), rep im je duzi i postepeno sve tanji, a zenice ociju su okrugle. Mnogo su zivlje i brze se krecu od viperida. Za plenom tragaju i love ga. Kada se krecu odizu telo od podloge i stvaraju sum. Obicno se brane bezanjem, ali ako se neke od njih uhvate mogu besno ujedati (Smukulja, Coronella austriaca; Stepski smuk, Dolichophis caspius). Ujedi mogu biti manje vise bolni, ali nisu opasni, osim sto treba paziti da ne dodje do infekcije rane. Neke od kolubrida (Belouska, Natrix Natrix; Ribarica, N. tesselata) se brane i ispustanjem smrdljivih izmeta, kako bi izbegle predatore.
Kali
Član
Prvo pozdrav svima... danima vec "voajerishem" na forumu, ne mogu se nachitati
Pa, da podelim sa vama moje iskustvo sa Eskulapovim smukom (Zamenis longissimus... Mozda nekome bude korisno.
Proslog leta je nas, iz istrazivacke stanice Petnica, pozvao domacin iz obliznjeg sela. "Nakotile mi se zmije, pobili smo ih do sad 20-30, ali ima ih jos... pa ako vama trebaju dodjite da ih uzmete". Prica tipicna za nase krajeve, nazalost... U dvoristu smo uhvatili 4 "eskulapa", i to sve 4 zenke. Za ta tri dana koliko su zmije ostale u IS, dve krupnije su polozile normalna jaja, a jedna smezurana i slepljena (verovatno je stres zatocenistva doprineo tome). Odrasle zmije su ubrzo pushtene, ali sada se postavilo pitanje sta uraditi sa 15 jaja koje su ostavile za sobom? Vreme je bilo hladno i kishovito, a naravno, niko od nas H. sapiensa ne bi mogao da zakopa leglo kako treba, tj. kako bi to uradila mama longissimus Tako da sam na sopstveno insistiranje dobila jaja na cuvanje...
Po truckavom putu (sa sve zapakovanim leglom na krilu) i dolasku u BGD, montirala sam improvizovani inkubator - u akvarijum od 10 l sam sipala oko 2 cm vode. Zatim sam relativno plitku plasticnu posudu (2-3 cm dubine) napunila mesavinom vlaznog peska i treseta, pazljivo stavila jaja unutra (pritom veoma vodeci racuna da ih ne okrenem - znamo da se u tom slucaju embrion moze udaviti), pa sve u akvarijum. Zbog odrzavanja vlage je naravno postojao i poklopac. Za dogrevanjem nije bilo potrebe, jer je sobna temperatura bila (uglavnom) konstantna, a nije tropska vrsta u pitanju. Vlaznost je bila odrzavana kondenzacijom i povremenim kvasenjem podloge kada bih primetila da se sushi. Ne znam tacno koliko je vlaznost iznosila, ocigledno je bila na gornjoj granici, jer su jaja sa donje strane dosta potamnela. Ali bila je sasvim dovoljna - posle nesto manje od dva meseca (jaja su polozena 13.07, a prvo zmijche je svetlost dana videlo 05.09.) mladunci su poceli da se izlezu.
Ukupno se izleglo 13 od 15 zmija, s tim sto je "prvenac" uginuo oko sat vremena po izleganju, iz nepoznatih razloga. Prilicno sam zadovoljna tom statistikom Fascinantno mi je bilo sto je chak i iz veoma malog jajeta (2,5 cm, u poredjenju sa prosechnih 4cm) izashla sasvim zdrava i lepo formirana jedinka.
Trebalo im je 4 dana da se sve izlegu. Naravno, odlucila sam da ih pustim u prirodu - na Avalu, koja je u trenutku bila najprigodnije resenje. Uradila sam to sto pre, da bi zmijice dozivljavale sto manji stres. Dakle, platnena vreca i put pod noge!
Naravno, vodili smo rachuna da ih odnesemo sto dublje u shumu. Usput smo naleteli i na neke "rodjake"
I tako posle dva meseca cekanja, zmijice su hitro nestale medju liscem. Predivan prizor.
A bilo je i onih koji su se vratili da se pozdrave...
Originalni plan je bio da jednu zmiju zadrzim... medjutim, po isteku prve nedelje (toliko im treba da potrose svoje "zalihe"), ona je i dalje odbijala da jede, i pinkije i tenebrije. Nisam htela da rizikujem i naknadno sam je pustila.
Disclamer: ako je neko planirao da mi prica o "genetickom zagadjenju populacije" - "granica" je ~100 km, a Avala je od Valjeva udaljena manje od toga. Sorry
***
Takodje, samo da se osvrnem temu domace literature, koje ste se dotakli. Glavna referenca je i dalje Radovanovic, cija se knjiga, tj. kljuc odnosi na situaciju od pre vise od 50 godina. Slozicete se da se za to vreme stvari daju veoma promeniti... i te promene sezu mnogo dalje od sistematike. Zato se ne bih bas mnogo oslanjala na pouzdanost, bilo njega, bilo njegovih "derivata"...
Pa, da podelim sa vama moje iskustvo sa Eskulapovim smukom (Zamenis longissimus... Mozda nekome bude korisno.
Proslog leta je nas, iz istrazivacke stanice Petnica, pozvao domacin iz obliznjeg sela. "Nakotile mi se zmije, pobili smo ih do sad 20-30, ali ima ih jos... pa ako vama trebaju dodjite da ih uzmete". Prica tipicna za nase krajeve, nazalost... U dvoristu smo uhvatili 4 "eskulapa", i to sve 4 zenke. Za ta tri dana koliko su zmije ostale u IS, dve krupnije su polozile normalna jaja, a jedna smezurana i slepljena (verovatno je stres zatocenistva doprineo tome). Odrasle zmije su ubrzo pushtene, ali sada se postavilo pitanje sta uraditi sa 15 jaja koje su ostavile za sobom? Vreme je bilo hladno i kishovito, a naravno, niko od nas H. sapiensa ne bi mogao da zakopa leglo kako treba, tj. kako bi to uradila mama longissimus
Tako da sam na sopstveno insistiranje dobila jaja na cuvanje...Po truckavom putu (sa sve zapakovanim leglom na krilu) i dolasku u BGD, montirala sam improvizovani inkubator - u akvarijum od 10 l sam sipala oko 2 cm vode. Zatim sam relativno plitku plasticnu posudu (2-3 cm dubine) napunila mesavinom vlaznog peska i treseta, pazljivo stavila jaja unutra (pritom veoma vodeci racuna da ih ne okrenem - znamo da se u tom slucaju embrion moze udaviti), pa sve u akvarijum. Zbog odrzavanja vlage je naravno postojao i poklopac. Za dogrevanjem nije bilo potrebe, jer je sobna temperatura bila (uglavnom) konstantna, a nije tropska vrsta u pitanju. Vlaznost je bila odrzavana kondenzacijom i povremenim kvasenjem podloge kada bih primetila da se sushi. Ne znam tacno koliko je vlaznost iznosila, ocigledno je bila na gornjoj granici, jer su jaja sa donje strane dosta potamnela. Ali bila je sasvim dovoljna - posle nesto manje od dva meseca (jaja su polozena 13.07, a prvo zmijche je svetlost dana videlo 05.09.) mladunci su poceli da se izlezu.
Ukupno se izleglo 13 od 15 zmija, s tim sto je "prvenac" uginuo oko sat vremena po izleganju, iz nepoznatih razloga. Prilicno sam zadovoljna tom statistikom
Fascinantno mi je bilo sto je chak i iz veoma malog jajeta (2,5 cm, u poredjenju sa prosechnih 4cm) izashla sasvim zdrava i lepo formirana jedinka.
Trebalo im je 4 dana da se sve izlegu. Naravno, odlucila sam da ih pustim u prirodu - na Avalu, koja je u trenutku bila najprigodnije resenje. Uradila sam to sto pre, da bi zmijice dozivljavale sto manji stres. Dakle, platnena vreca i put pod noge!
Naravno, vodili smo rachuna da ih odnesemo sto dublje u shumu. Usput smo naleteli i na neke "rodjake"
I tako posle dva meseca cekanja, zmijice su hitro nestale medju liscem. Predivan prizor.
A bilo je i onih koji su se vratili da se pozdrave...
Originalni plan je bio da jednu zmiju zadrzim... medjutim, po isteku prve nedelje (toliko im treba da potrose svoje "zalihe"), ona je i dalje odbijala da jede, i pinkije i tenebrije. Nisam htela da rizikujem i naknadno sam je pustila.
Disclamer: ako je neko planirao da mi prica o "genetickom zagadjenju populacije" - "granica" je ~100 km, a Avala je od Valjeva udaljena manje od toga. Sorry
***
Takodje, samo da se osvrnem temu domace literature, koje ste se dotakli. Glavna referenca je i dalje Radovanovic, cija se knjiga, tj. kljuc odnosi na situaciju od pre vise od 50 godina. Slozicete se da se za to vreme stvari daju veoma promeniti... i te promene sezu mnogo dalje od sistematike. Zato se ne bih bas mnogo oslanjala na pouzdanost, bilo njega, bilo njegovih "derivata"...
miljance
Administrator
Aleksandar Simovic :
Sto se mene licno tice imas upozorenje pred privremeni ban.
Prvo - Nemoj paliti vatru gde je nema.
Drugo - Ukoliko ne zelis da se bavis teraristikom ne znam zasto uopste dolazis ovde.
Trece - Prestani da pricas o 'virtuelnim' 'protivzakonitim' aktivnostima, jos uvek cuvam snimke koje si mi poslao kad si drzao poskoka u terarijumu a i history iz chat-a kada si mi pricao da si drzao trudnu zenku poskoka.
Ne bih ti savetovao da odgovaras na ovu poruku javno jer ce na tvoj odgovor ovde uslediti brisanje moje poruke i svih tvojih poruka u ovoj temi kao i privremeni ban.
Nema razloga da Zoranu i Nenadu upropastimo jako vrednu i edukativnu temu.
ok,izvinjavam se i tebi i njima
sto se tice drugog dela poruke, da priznajem da sam drzao poskoka(to je bilo pre 2 godine), ja se kajem zbog toga, zato i pricam drugim ljudima o tome, i radim na tome da ljude sto vise odviknem od ubijanja i uzimanja zivotinja, mislim da bi to najvise mogli da vidite u Prijepolju,gde sam dosta pricao sa ljudima koji zive na terenima po kojima ja terenisem.
pozdrav
sto se tice drugog dela poruke, da priznajem da sam drzao poskoka(to je bilo pre 2 godine), ja se kajem zbog toga, zato i pricam drugim ljudima o tome, i radim na tome da ljude sto vise odviknem od ubijanja i uzimanja zivotinja, mislim da bi to najvise mogli da vidite u Prijepolju,gde sam dosta pricao sa ljudima koji zive na terenima po kojima ja terenisem.
pozdrav
nenad
Fanatik
Ja jos jednom kazem da sam apsolutno protiv uzimanja zmija iz prirode. Ova tema govori o domacim zmijama iz odgoja. To lepo pise ranije u njoj,
tako da nema price o uzimanju zivotinja iz prirode. Sto se tice shargana, znamo da je to retka zmija u Evropi, ali da li je ta zivotinja na CITESu uopste?
Generalno, uopste nije retka, ima je na Bliskom Istoku, i jako je lepo rasprostranjena. U Evropi nije, ok, ali ajde jednom da gledamo nesto globalno,
a ne samo dva metra od sebe. To sto je neko davno uzeo odredjen broj tih zivotinja iz prirode nije bilo ok. Ali sada su tu njihovi potomci, koji su
terarijumske zivotinje, i nema nista lose drzati ih u terarijumu, bar sto se mene tice.
Nema potrebe za svadjanjem i raspravom, jer verujem da su svi ucesnici ove teme protiv uzimanja zivotinja iz prirode.
tako da nema price o uzimanju zivotinja iz prirode. Sto se tice shargana, znamo da je to retka zmija u Evropi, ali da li je ta zivotinja na CITESu uopste?
Generalno, uopste nije retka, ima je na Bliskom Istoku, i jako je lepo rasprostranjena. U Evropi nije, ok, ali ajde jednom da gledamo nesto globalno,
a ne samo dva metra od sebe. To sto je neko davno uzeo odredjen broj tih zivotinja iz prirode nije bilo ok. Ali sada su tu njihovi potomci, koji su
terarijumske zivotinje, i nema nista lose drzati ih u terarijumu, bar sto se mene tice.
Nema potrebe za svadjanjem i raspravom, jer verujem da su svi ucesnici ove teme protiv uzimanja zivotinja iz prirode.
Ja sam apsolutno protiv uzimanja bilo koje zivotinje iz prirode, osim ako nije ugrozena, pa joj se moze pomoci.
Nego da nastavimo. Jedna od najpoznatijih kolubirda kod nas je belouska iz podfamilije Natricinae:
Belouska
Natrix natrix
Familija: Colubridae (podfamilija: Natricinae)
Druga imena:
Barska belouska, Water snake, Ringed snake, Grass snake (Eng.)
Duzina: Odrasli mogu porasti do 2 m, ali je najcesca duzina 1 - 1,5 m. Zenke su krupnije i duze od muzjaka, cak i dva puta. Rep je 1/4 do 1/6,5 puta ukupne duzine.
Izgled: Glava joj je obla, nema izrazen vrat, telo vretenasto. Boja je vrlo varijabilna, najcesce maslinasta, maslinasto-zelena, smedja, sivkasta, plavkasta. Tacke ili mrlje sa obe strane tela. Boja moze ici i ka crnoj, a trbusni deo je svetao. Tipicna belouska ima zuckastu ili belu kragnu u obliku polumeseca oko vrata. Zenice oka su joj okrugle.
Scale count: Ledjni krljusti su ispupceni (keeled) i ima 19 redova. Stomacni (Ventral) od 157 do 181, analni je podeljen, podrepnih od 50 do 88. Na gornjoj stani glave ima 7 sirokih plocica. Nasal je podeljen ili retko polupodeljen. Jedan do redje dva preokulara, 3 (redje 2 ili 4) postokulara. Tepmoral: 1+2. Gornji labialni 7 (retko 6 ili
, treci i cetrvti (ili cetvrti i peti) dodiruju oko. Cetiri ili pet donjih labiala.
Staniste: Vrlo je rasprostranjena sirom Evrope. Od Engleske do Rusije i od Spanije do Finske. Ima je i u severozapadnoj Africi. Omiljena stanista su vodena i vlazna, kao i brezuljkasti tereni, ali se moze naci i dalje od vode, pa mozemo reci da nije potpuno vodena vrsta. Do skoro je ova zmija bila prisutna maltene svuda gde ima vode. Danas je to mnogo manje. Moze se naci i do visine od 2000 mnv.
Ponasanje: Dnevna je zivotinja. Narocito je aktivna ujutro i predvece, kada se moze videti kako brzo puzi u potrazi za plenom. Vrlo je aktivna, odlicno pliva i roni cak do 30 minuta. Krajem oktobra povlaci se u sklonista, u hibernaciju. Sklonista su joj najcesce koreni drveca, rupe u zemlji, zidovima. Budi se tokom marta-aprila.
Ona je potpuno bezopasna. Ako se uznemiri ume da sikce, ali ne grize. Jedan od nacina odbrane je da se pravi mrtva. Okrene se na ledja, otvori usta i isplazi jezik. Ponekad izvodi pokrete kao da ce da ujede, ali se to skoro nikad ne desava. Ima neprijatnu osobinu da iz kloakalnih zlezda ispusta smrdljivu tecnost kako bi se odbranila. Ova tecnost mirise na crkotinu i tesko se pere. U prirodi zive do 28 godina.
Ishrana: Vodozemci (posebno progoni zabe), ribe, punoglavci, puzevi golaci, mali sisari i mlade ptice. Male belouske se hrane uglavnom punoglavcima, ribljom mladji i bezkicmenjacima.
Razmnozavanje: Pari se odmah nakon perioda hibernacije, izmedju aprila i maja. Muzjaci pronalaze zenke uz pomoc mirisa i trljaju ih bradom. Nekada je to po nekoliko muzjaka, koji mogu formirati “loptu” oko zenke, boreci se oko nje. Parenje traje i do 3 sata. Oviparna je i polaze 8-40 kozastih jaja obicno u junu-julu, 2-5 nedelja nakon parenja. Jaja polazu u rupe, pukotine, ispod kamenja, a cesto u prirodno gnojivo, trulo lisce, djubre, mahovinu. Jaja su zajedno i ubrzo nabubre do velicine od 20-40 mm. Mladi se izlegu nakon 6-10 nedelja. Duzine su od 14-22 cm, potpuno su nezavisni, ali se nikad ne vide u vodi. Muzjaci postaju plodni sa oko 3 godine, a zenke sa oko 5 godina.
Slicne vrste: U Evropi ima 12 podvrsta belouske, ali se zbog jednostavnosti sve zapadne podvrste stavljaju pod Natrix natrix helvetica, a istocne N. n. natrix. Takodje, tu je voma slicna Ribarica (Natrix tessellata), koja je iz istog roda, pa se jos i zove recna belouska.
Neprijatelji: Ptice grabljivice i covek.
Opasnost po coveka: Opste je poznato da je belouska bezopasna zmija. Uvek bezi i nikada ne ujeda. Neprijatno je da ako se uhvati moze ispustati smrdljive izmete kako bi se odbranila.
Status: ZASTICENA VRSTA!
Nego da nastavimo. Jedna od najpoznatijih kolubirda kod nas je belouska iz podfamilije Natricinae:
Belouska
Natrix natrix
Familija: Colubridae (podfamilija: Natricinae)
Druga imena:
Barska belouska, Water snake, Ringed snake, Grass snake (Eng.)
Duzina: Odrasli mogu porasti do 2 m, ali je najcesca duzina 1 - 1,5 m. Zenke su krupnije i duze od muzjaka, cak i dva puta. Rep je 1/4 do 1/6,5 puta ukupne duzine.
Izgled: Glava joj je obla, nema izrazen vrat, telo vretenasto. Boja je vrlo varijabilna, najcesce maslinasta, maslinasto-zelena, smedja, sivkasta, plavkasta. Tacke ili mrlje sa obe strane tela. Boja moze ici i ka crnoj, a trbusni deo je svetao. Tipicna belouska ima zuckastu ili belu kragnu u obliku polumeseca oko vrata. Zenice oka su joj okrugle.
Scale count: Ledjni krljusti su ispupceni (keeled) i ima 19 redova. Stomacni (Ventral) od 157 do 181, analni je podeljen, podrepnih od 50 do 88. Na gornjoj stani glave ima 7 sirokih plocica. Nasal je podeljen ili retko polupodeljen. Jedan do redje dva preokulara, 3 (redje 2 ili 4) postokulara. Tepmoral: 1+2. Gornji labialni 7 (retko 6 ili
, treci i cetrvti (ili cetvrti i peti) dodiruju oko. Cetiri ili pet donjih labiala. Staniste: Vrlo je rasprostranjena sirom Evrope. Od Engleske do Rusije i od Spanije do Finske. Ima je i u severozapadnoj Africi. Omiljena stanista su vodena i vlazna, kao i brezuljkasti tereni, ali se moze naci i dalje od vode, pa mozemo reci da nije potpuno vodena vrsta. Do skoro je ova zmija bila prisutna maltene svuda gde ima vode. Danas je to mnogo manje. Moze se naci i do visine od 2000 mnv.
Ponasanje: Dnevna je zivotinja. Narocito je aktivna ujutro i predvece, kada se moze videti kako brzo puzi u potrazi za plenom. Vrlo je aktivna, odlicno pliva i roni cak do 30 minuta. Krajem oktobra povlaci se u sklonista, u hibernaciju. Sklonista su joj najcesce koreni drveca, rupe u zemlji, zidovima. Budi se tokom marta-aprila.
Ona je potpuno bezopasna. Ako se uznemiri ume da sikce, ali ne grize. Jedan od nacina odbrane je da se pravi mrtva. Okrene se na ledja, otvori usta i isplazi jezik. Ponekad izvodi pokrete kao da ce da ujede, ali se to skoro nikad ne desava. Ima neprijatnu osobinu da iz kloakalnih zlezda ispusta smrdljivu tecnost kako bi se odbranila. Ova tecnost mirise na crkotinu i tesko se pere. U prirodi zive do 28 godina.
Ishrana: Vodozemci (posebno progoni zabe), ribe, punoglavci, puzevi golaci, mali sisari i mlade ptice. Male belouske se hrane uglavnom punoglavcima, ribljom mladji i bezkicmenjacima.
Razmnozavanje: Pari se odmah nakon perioda hibernacije, izmedju aprila i maja. Muzjaci pronalaze zenke uz pomoc mirisa i trljaju ih bradom. Nekada je to po nekoliko muzjaka, koji mogu formirati “loptu” oko zenke, boreci se oko nje. Parenje traje i do 3 sata. Oviparna je i polaze 8-40 kozastih jaja obicno u junu-julu, 2-5 nedelja nakon parenja. Jaja polazu u rupe, pukotine, ispod kamenja, a cesto u prirodno gnojivo, trulo lisce, djubre, mahovinu. Jaja su zajedno i ubrzo nabubre do velicine od 20-40 mm. Mladi se izlegu nakon 6-10 nedelja. Duzine su od 14-22 cm, potpuno su nezavisni, ali se nikad ne vide u vodi. Muzjaci postaju plodni sa oko 3 godine, a zenke sa oko 5 godina.
Slicne vrste: U Evropi ima 12 podvrsta belouske, ali se zbog jednostavnosti sve zapadne podvrste stavljaju pod Natrix natrix helvetica, a istocne N. n. natrix. Takodje, tu je voma slicna Ribarica (Natrix tessellata), koja je iz istog roda, pa se jos i zove recna belouska.
Neprijatelji: Ptice grabljivice i covek.
Opasnost po coveka: Opste je poznato da je belouska bezopasna zmija. Uvek bezi i nikada ne ujeda. Neprijatno je da ako se uhvati moze ispustati smrdljive izmete kako bi se odbranila.
Status: ZASTICENA VRSTA!
Jos jedna kolubrida iz istog roda kao i belouska je ribarica:
Ribarica
Natrix tessellata
Familija: Colubridae (podfamilija: Natricinae)
Druga imena:
Recna belouska, Tessellated Water Snake (Eng.)
Duzina: Duzina odraslih primeraka je do 130 cm, ali je obicno oko 80 cm. Zenke su duze od muzjaka. Rep je ¼ do 1/6 ukupne duzine.
Izgled: Uska, zasiljena glava, ne mnogo velika. Boja je varijabilna. Najcesce je to maslinasta, sivo-maslinasta, sivkasta, smedja, a moze biti zelenkasta ili zuckasta. Cesto ima pege pravilno rasporedjene po telu, mada ne uvek. Pege mogu biti vece, manje ili spojene cineci tamne crte na ledjima. Stomak je belicast, zut, roze, crven ili taman. Zenice oka su okrugle. Mladji primerci su svetliji.
Scale count: Na ledjima (dorsal) 19 redova (redje 17 ili 21) i grebenaste (keeled), sa strane tela blaze ispupcene. Trbusni deo (ventral) 160-187, podrepni deo ima 47-89 uparenih. Na gornjoj strani glave ima 7-9 velikih plocica. Nasal je polupodeljen. Dva (redje jedan ili tri) preokulara, jedan ili nijedan subokular, 3 postokulara. Temporals: 1+2. Gornjih labialnih 8 (redje 7, 9 ili 10), cetvrti ili cetvrti i peti dodiruju oko.
Staniste: Sirom Evrope, pa i Azije. Nema je na vecim visinama. Obale reka, potoci gde su vrlo ceste. U nekim oblastima se svakih nekoliko metara moze videti jedna ribarica. Vecinu vremena provodi u vodi i skoro nikada se ne vidi daleko od vode. Nema je u slanoj vodi.
Ponasanje: Jako dobro pliva i roni i do 15 minuta. Vrlo je aktivna, brza, i plen lovi u vodi ili trazi ispod kamenja, u vegetaciji. Ponekad lovi i iz zasede. Ishrana se pre svega sastoji od ribe. Manje ribe proguta u vodi, dok vece izvlaci na zemlju. Zimi pada u hibernaciju i to na suvom. Kao i belouska ne grize skoro nikad. Ako se uznemiri moze isprazniti sadrzaj kloakalnih zlezda. Ovaj sadrzaj jako mirise na crkotinu i tesko se pere. Vrlo je neprijatan, ali bezopasan.
Ishrana: Pre svega riba, a ponekad vodozemci.
Razmnozavanje: Pari se na prolece kada izadje iz hibernacije i to na suvom. Ponekad se ponovo pari na jesen. Cesto se muzjaci udvaraju u grupama, slicno kao kod belouske. Tada je moguce videti citave lopte muzjaka oko jedne zenke. Ona je oviparna i nakon 7-10 nedelja od parenja zenka polaze jaja u pukotinama u kamenju ili u vlaznoj vegetaciji koja truli. Jaja leze u julu. Broj jaja varira i zavisi od starosti-velicine zmije. Obicno ih ima od 5-37, velicine: 30-45 mm x 20-25 mm. Mladi koji se izlegu su duzine 14-25 cm. Muzjaci su zreli sa oko 3 godine (tada imaju duzinu oko 40 cm).
Neprijatelji: Ptice grabljivice, druge zmije.
Opasnost po coveka: Bezopasna vrsta. Ne poseduje nikakav otrov. Vrlo je plasljiva i nikada ne ujeda. Ako se uhvati brani se ispustanjem smrdljivih izmeta. Nakon nekog vremena kada se smiri cak i to prestane.
Status: ZASTICENA VRSTA!
Ribarica
Natrix tessellata
Familija: Colubridae (podfamilija: Natricinae)
Druga imena:
Recna belouska, Tessellated Water Snake (Eng.)
Duzina: Duzina odraslih primeraka je do 130 cm, ali je obicno oko 80 cm. Zenke su duze od muzjaka. Rep je ¼ do 1/6 ukupne duzine.
Izgled: Uska, zasiljena glava, ne mnogo velika. Boja je varijabilna. Najcesce je to maslinasta, sivo-maslinasta, sivkasta, smedja, a moze biti zelenkasta ili zuckasta. Cesto ima pege pravilno rasporedjene po telu, mada ne uvek. Pege mogu biti vece, manje ili spojene cineci tamne crte na ledjima. Stomak je belicast, zut, roze, crven ili taman. Zenice oka su okrugle. Mladji primerci su svetliji.
Scale count: Na ledjima (dorsal) 19 redova (redje 17 ili 21) i grebenaste (keeled), sa strane tela blaze ispupcene. Trbusni deo (ventral) 160-187, podrepni deo ima 47-89 uparenih. Na gornjoj strani glave ima 7-9 velikih plocica. Nasal je polupodeljen. Dva (redje jedan ili tri) preokulara, jedan ili nijedan subokular, 3 postokulara. Temporals: 1+2. Gornjih labialnih 8 (redje 7, 9 ili 10), cetvrti ili cetvrti i peti dodiruju oko.
Staniste: Sirom Evrope, pa i Azije. Nema je na vecim visinama. Obale reka, potoci gde su vrlo ceste. U nekim oblastima se svakih nekoliko metara moze videti jedna ribarica. Vecinu vremena provodi u vodi i skoro nikada se ne vidi daleko od vode. Nema je u slanoj vodi.
Ponasanje: Jako dobro pliva i roni i do 15 minuta. Vrlo je aktivna, brza, i plen lovi u vodi ili trazi ispod kamenja, u vegetaciji. Ponekad lovi i iz zasede. Ishrana se pre svega sastoji od ribe. Manje ribe proguta u vodi, dok vece izvlaci na zemlju. Zimi pada u hibernaciju i to na suvom. Kao i belouska ne grize skoro nikad. Ako se uznemiri moze isprazniti sadrzaj kloakalnih zlezda. Ovaj sadrzaj jako mirise na crkotinu i tesko se pere. Vrlo je neprijatan, ali bezopasan.
Ishrana: Pre svega riba, a ponekad vodozemci.
Razmnozavanje: Pari se na prolece kada izadje iz hibernacije i to na suvom. Ponekad se ponovo pari na jesen. Cesto se muzjaci udvaraju u grupama, slicno kao kod belouske. Tada je moguce videti citave lopte muzjaka oko jedne zenke. Ona je oviparna i nakon 7-10 nedelja od parenja zenka polaze jaja u pukotinama u kamenju ili u vlaznoj vegetaciji koja truli. Jaja leze u julu. Broj jaja varira i zavisi od starosti-velicine zmije. Obicno ih ima od 5-37, velicine: 30-45 mm x 20-25 mm. Mladi koji se izlegu su duzine 14-25 cm. Muzjaci su zreli sa oko 3 godine (tada imaju duzinu oko 40 cm).
Neprijatelji: Ptice grabljivice, druge zmije.
Opasnost po coveka: Bezopasna vrsta. Ne poseduje nikakav otrov. Vrlo je plasljiva i nikada ne ujeda. Ako se uhvati brani se ispustanjem smrdljivih izmeta. Nakon nekog vremena kada se smiri cak i to prestane.
Status: ZASTICENA VRSTA!
